1922

1. aprila 1922. Osnovan Aero-klub na inicijativu solunskih avijatičara. Predsednik je bio knez Pavle, a potpredsednik Tadija Sondermajer, pionir vazduhoplovstva.

1923.

Donet prvi Generalni plan Beograda na osnovu internacionalnih konkursa koji je 1921. raspisao Odbor opštine grada na inicijativu Udruženja srpskih inžinjera i arhitekata.

1923.Održane prve auto-moto trke na Banjici uz pokroviteljstvo kralja Aleksandra Karadjordjevića, na mestu današnjeg stadiona FK Rad.

25. marta 1923. Beograd je prvi put uključen u sistem medjunarodnog vazdušnog saobraćaja. Avioni kompanije Franko - Rumen sleteli su na pančevački aerodrom, na liniji Pariz-Istanbul.

9. septembra 1923. Poleteo prvi avion na redovnoj noćnoj liniji za Bukurešt. To je bio prvi noćni komercijalni let u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Kompanija Franko - Rumen se odlučila na ovo iz praktičnih razloga. Bio je to jedini način da njihov avion na liniji Pariz - Beograd - Bukurešt - Istambul, stigne na poslednje odredište, pre, nego u to vreme famozni luksuzni voz Orijent -ekspres, koji je u isto vreme polazio iz Pariza na istoj destinaciji, ali se, naravno, kretao i noću.

16. oktobra 1923. Osnovana turistička agencija Putnik, prva u nas i jedna od najstarijih u Evropi.

1924.

Otpočela sa radom prva srpska fabrika aviona "Živojin Rogožarski A.D." u Knez Danilovoj ulici. Proizvela je nekoliko tipova aviona, a najznačajniji je bio lovac IK-3, koji je svrstavan u najbolje avione tog vremena. Fabrika je radila punim kapacitetom sve do bombardovanja Beograda 1941. godine.

Februara 1924. Prva emisiona radio-stanica u Jugoslaviji nastala je u Rakovici. Beogradski entuzijasti Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović na ručno montiranoj stanici emitovali su probni program. Do 1926. godine kada je prestala sa radom, stanica je imala utvrdjeni program i emitovala je muziku sa ploča tri puta nedeljno.

1925.

Prvi pokušaj uspostavljanja autobuskog saobraćaja u gradu. Uprava tramvaja i osvetljenja pustila je u saobraćaj dva autobusa na relaciji Slavija-Avala. Ova linija je uglavnom bila izletničkog karaktera. Redovan autobuski saobraćaj počeo je tek polovinom 1929. Prva redovna linija bila je na relaciji Kalemegdan-Terazije-Savinac.

1926.

Podignut Studentski dom kralj Aleksandar Karadjordjević I, danas Ivo Lola Ribar, po projetku arhitekte Viktora Lukomskog. Bio je to prvi studentski dom na Balkanu.

1927

25. januara 1927. Osnovano prvo Društvo za vazdušni saobraćaj - Aeroput, koje je uspešno radio do početka Drugog svetskog rata. Odlukom nemačkog zapovednika za Srbiju likvidirano je 1943. godine.

Maja 1927. Otvoreno zdanje prvog civilnog pristaništa - Aerodrom Beograd. Zdanje je podignuto na terenu današnjeg Novog Beograda. Sa Aerodroma Beograd (čiji su ostaci vidljivi i danas), poslednji avion je poleteo 1962. godine.

24. aprila 1927. Svečano otvoren prvi pravi stadion u Beogradu - stadion FK Jugoslavije. Podignut je za 25-30000 gledalaca sa velikim pokrivenim tribinama i ogradjenim betonskim zidom. Posedovao je i lakoatletsku stazu i poseban teren za treninge. Tada su prvi put uvedeni reflektori na jednom fudbalskom igralištu. Danas se na tom mestu nalazi stadion FK Crvene Zvezde.

1928.

Udruženja prijatelja umetnosti u Beogradu podiglo je umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić po planovima arhitekte Branislava Kojića. Ovo zdanje je dobilo ime po pesnikinji Dubrovčanki (1555-1600), najlepšoj ženi svoga vremena koja je opevana u pesmama dubrovačkih i italijanskih pesnika.

15. februara 1928. Otvorena prva vazdušna linija domaćeg saobraćaja Beograd-Zagreb. Avioni Potez 29 društva Aeroput, poletali su sa prvog stalnog civilnog pristaništa - Aerodroma Beograd.

Oktobar 1928. U čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, otkriven spomenik Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, koji je danas simbol Beograda. Delo je vajara Ivana Meštrovića.

1929

Marta 1929. Prvi redovni radio program nastao je devet godina posle prvog emitovanja u svetu. Počeo je da se emituje u zgradi SANU. U Beogradu je te 1929. godine registrovan 61 radio prijemnik, a prvi pretplatnik je bio Milutin Dimitrijević.

Oktobra 1929. Svečano otvorena u Topčideru Kovnica novca, zvanično Zavod za izradu novčanica. Odluku o osnivanju Zavoda dao je Upravni odbor Narodne banke. Zavod u Topčideru bio je opremljen najsavremenijim mašinama i stajao je državu 55 miliona dinara. Zapošljavao je 137 raznih stručnjaka.